BEZBOJNI CUKURU TAZAKI I NJEGOVE GODINE HODOČAŠĆA

<p>Cukuru Tazaki je kao tinejdžer voleo da sedi na železničkim stanicama i gleda vozove kako prolaze. Imao je četvoro najboljih prijatelja &ndash; dvojica momaka zvali su se Crveni i Plavi, a dve devojke Crna i Bela. Jedino Tazakijevo prezime nije u sebi sadržavalo boju i on se zbog toga uvek osećao izdvojenim, kao neko &bdquo;bez ijedne karakteristične osobine ili individualne osobenosti&ldquo;. Ipak, njegovo prezime značilo je onaj koji ne&scaron;to pravi, gradi... Iznenada, jednog leta, četvoro prijatelja odlučuje da prekine svaki kontakt s njim i da ga odbaci iz svoje grupe. Ovo bolno, traumatično iskustvo godinama ga je držalo na granici smrti. Danas, &scaron;esnaest godina kasnije, ovaj konstruktor železničkih stanica kreće u potragu za odgovorima, kako bi mogao da nastavi dalje. Iako je, ba&scaron; kao i Norve&scaron;ka &scaron;uma, baziran na realističnoj potki, ovaj roman seže do najdubljih metafizičkih bespuća. Dok traga za razlozima odbačenosti, glavni junak je zapravo na putu preispitivanja sopstvenih vrednosti, poku&scaron;avajući istovremeno da nađe ravnotežu između sebe i sveta oko sebe, naviknut da živi u (ne-usamljeničkom) samovanju. U potrazi za istinom, nestaju jasne granice i okviri. Istina dobija vi&scaron;e pojavnih oblika, vreme gubi uobičajenu linearnu dimenziju, a zamagljuje se prelaz iz jave u san. Eho u kojem su izme&scaron;ane pro&scaron;lost i sada&scaron;njost, ispunjen je melanholičnim notama minijatura iz Godina hodoča&scaron;ća Franca Lista. Njima će Cukuru Tazaki putovati ka oslobađanju i na tom će putu shvatiti da &bdquo;nije sklad jedino &scaron;to povezuje ljudska srca, već njihove rane&ldquo;. U ovom romanu, u kojem se sa zebnjom opisuje talenat i defini&scaron;e sloboda mi&scaron;ljenja, postoji i rečenica koja se kao kakav moto ponavlja iz poglavlja u poglavlje: &bdquo;Kutiju sećanja može&scaron; da zatvori&scaron;, ali ne može&scaron; da prikrije&scaron; istoriju&ldquo;. Rečenica tako jednostavno opominjuća za sve pojedince i čitave narode koji ne mogu odgovorno da ponesu teret pro&scaron;losti. Murakami se tako i u ovoj knjizi o izgubljenom prijateljstvu zapravo bavi Velikim Temama.&nbsp;</p>