GODINA SMRTI RIKARDA REIŠA

<p>Rikardo Rei&scaron;, portugalski lekar i pesnik koji se 1936. godine vraća iz progonstva u Brazilu, otkriva izmenjeno lice Lisabona punog tajni, gde se prepliću san i java, mit i istorija, vizije budućnosti i magija svakodnevice. On provodi najvi&scaron;e vremena sa duhom Fernanda Pesoe, koji posle smrti, u tom vidu, mora provesti na Zemlji devet meseci, isto koliko svaki čovek provodi na Zemlji i pre svog rođenja. Pre nego &scaron;to će sa pesnikom napustiti ovaj svet, glavni junak pomoći će čitaocu da iz posebnog ugla upozna Lisabon, njegove &scaron;iroke avenije i uske meandre beskrajnih i bezbrojnih uličica, siroma&scaron;tvo njegovih građana, oronulost samotnih brodova u luci i melanholiju neprestane magle i ki&scaron;e &scaron;to najavljuju sumrak Evrope.&nbsp;<span style="font-size: 13px;">&bdquo;Malo je dela u svetskoj literaturi takve estetske i stilske prefinjenosti, kao i istančanog osećanja tragičnosti života, kao &scaron;to je roman Godina smrti Rikarda Rei&scaron;a. Saramago koristi činjenicu da je najveći pesnik portugalskog jezika Fernando Pesoa (1888&ndash;1935) potpisivao svoje pesme različitim imenima i stvorio čitavu porodicu svojih bližih i daljih duhovnih srodnika &ndash; heteronima &ndash; koje je &rsquo;zadužio&rsquo; da u pesničkoj formi odgovore na najbitnija pitanja ljudske egzistencije. Jedan od njih, Rikardo Rei&scaron;, neposredno nakon Pesoine smrti poku&scaron;ava nemoguće &ndash; da živi život umrlog pesnika. Oko takvog neverovatnog zapleta Saramago gradi roman koji je sav istkan od paradoksa...&ldquo;&nbsp;</span><span style="font-size: 13px;">Jasmina Ne&scaron;ković&nbsp;</span><span style="font-size: 13px;">&bdquo;Saramago nas uvodi u jedinstveni lavirint u kome se me&scaron;aju &rsquo;privid stvarnosti i istina privida&rsquo;.&ldquo; Le Monde&nbsp;</span><span style="font-size: 13px;">&bdquo;Tri neponovljiva i neodoljiva lika &ndash; dve žene i jedan duh mrtvog pesnika &ndash; upliću se u novi život Rikarda Rei&scaron;a i čine okosnicu radnje ovog fascinantnog romana.&ldquo; The New York Times</span></p>