MARKETING UMETNOSTI

<p><span style="font-size: 13px;">Ključne reči Diglovog pristupa marketingu umetnosti jesu: unapređivanje prodaje. I bez obzira &scaron;to i u uvodu i u zaključku navodi definiciju koja se bavi pre svega marketingom umetnosti kao promocijom i popularizacijom umetnosti, u sredi&scaron;tu njegovog interesovanja je prodaja i prihod koji se tom prodajom ostvaruje. Cilj marketinga po Diglu dakle jeste: naterati ljude da kupuju, da kupuju vi&scaron;e, da kupuju če&scaron;će.&nbsp;Sve marketin&scaron;ke tehnike koje opisuje, Digl naziva mađioničarskim trikovima, trikovima koji nisu usmereni da samo učine ponudu atraktivnom, već su to trikovi koji građanstvo navode na to da postane publika &ndash; klijent, potro&scaron;ač.&nbsp;</span>No problem i nije samo to &ndash; znatno veću prepreku razvoju poslovanja umetničkih ustanova predstavlja &bdquo;nepostojeće trži&scaron;te&rdquo;. Sam Digl za njega uvodi termin neraspoloživa publika. Stoga je i kod nas, ali i u svetu, osnovni zadatak marketinga umetnosti i kulture upravo stvaranje i pro&scaron;irivanje trži&scaron;ta. U ovoj knjizi tome je posvećeno poslednje poglavlje koje mogućnost pr</p>