MOJ ŽIVOT BEZ MENE

<p>Uzbudljiva, zanimljiva, zabavna i beskrajno duhovita, ispovedno-memoarska proza, pisana u fragmentima i podeljena na dvadeset tri poglavlja koja nose naslove po razmi&scaron;ljanjima i sećanjima na majku, na oca, na babe, na tetke, na prve reči, na rođenje ćerke, na biv&scaron;e i sada&scaron;nje partnere, na poznate i nepoznate, na putovanja, na gradove, na sahrane i rođendane, na sankcije i ratove, na običaje, na pitanja poput onog &ndash; &scaron;ta je sreća i &scaron;ta znači letenje i da li je ono zapravo sloboda.<br />
<br />
Ova knjiga nas vodi od odrastanja u dobro situiranoj, pravoverno komunistički opredeljenoj porodici, me&scaron;avini kameno hladne hercegovačke i vrele srpske južnjačke krvi, preko &scaron;kolovanja I življenja u inostranstvu, pronalaženja sopstvenog puta, ostvarivanja ambicija, životnih uspeha i razočaranja, pobeda i poraza, borbe za ideale koji se ru&scaron;e pred na&scaron;im očima i u na&scaron;em prisustvu, do posvećenog angažmana i življenja zarad očuvanja i promovisanja osnovnih moralnih vrednosti.<br />
<br />
Romanom defiluju poznate ličnosti, od Pazolinija, Laure Beti, Lilijane Kavani, Alda Buza, Miklo&scaron;a Janča, Alberta Moravije, Jevtu&scaron;enka, Josifa Brodskog, Pavića do Danila Ki&scaron;a, donoseći o svakome od njih poneku zanimljivu informaciju ili detalj iz života, obogaćujući na taj način i na&scaron;a znanja.<br />
<br />
I kad god dođem na neki aerodrom, bilo gde na svetu, ja se osećam kao kod svoje kuće. Čim negde steknem dom, bilo gde, osećam se zarobljenom, progonjenom. Odmah imam potrebu da sve ostavim i pobegnem na aerodrom.<br />
<br />
Aerodromi, kao i piramide, prevazilaze tu parohijalnu skučenost, to provincijalno osećanje pripadanja. Na aerodromu svi pripadamo jedni drugima; tu sada važe pravila ničije zemlje. Ego pojedinca li&scaron;en je patolo&scaron;kih crta u tom anonimnom i otvorenom prostoru koji pred pojedinca postavlja isključivo praktične zadatke: znakove, putokaze, propusnice, vize, pretrese, kofere...</p>