NAUČENI OPTIMIZAM

<p>&nbsp;<span style="color: rgb(68, 68, 68); font-family: sans-serif, &quot;Open Sans&quot;; font-size: 12px; background-color: rgb(221, 227, 215);">Dugogodi&scaron;nji profesor na Pensilvanija univerzitetu, od 1996. predsedavajući Američkog udruženja psihologa, uporni istraživač načina postizanja optimističkog stila obja&scaron;njavanja životnih događaja, psiholog bogatog kliničkog iskustva i pregalac u laboratorijskim istraživanjima, Selidžmen je kritikovao dotada&scaron;nju usmerenost psihologije na bolest. Selidžmen ne poriče značaj rada na smanjenju čovekove patnje, ali ističe da smanjenje patnje nije dovoljan uslov za postizanje punog, srećnog i smisaonog življenja. Zato, smatrao je Selidžmen, psihologija treba da se okrene proučavanju i druge, dotada neistraživane oblasti čovekovog življenja, a to je proučavanje načina postizanja sreće i to, po Selidžmenu, kroz zadovoljstvo, kroz samoostvarivanje i kroz nalaženje smisla.Iz &bdquo;Pogovora&ldquo; Nade Dragojević</span></p>