OPASKA O BOJAMA

<p>&nbsp;<span style="color: rgb(64, 64, 64); font-family: segoeui; font-size: 14px; text-align: justify;">Možda niko pre Ludviga Vitgen&scaron;tajna nije s toliko siline, tako duhovito i toliko ubedljivo poku&scaron;avao da odbrani ideju koju zdrav razum sme&scaron;ta u domen sumanutosti: na&scaron; svet je, u stvari, na&scaron; jezik. Nije, razume se, Vitgen&scaron;tajn bio ludak koji će da se zaleti u zid tvrdeći kako će proći kroz njega, budući da je ovaj sačinjen od jezika. Tvrdi Vitgen&scaron;tajn ne&scaron;to mnogo ozbiljnije, pa time i luđe: jezik dolazi pre sveta. Budući da mu prethodi on ga uslovljava. Utoliko ni boje nisu ne&scaron;to &scaron;to postoji pre jezika, ili bez jezika, već ne&scaron;to &scaron;to postoji samo jeziku zahvaljujući. Nije ovde, dakle, reč o tome da su boje proizvod na&scaron;ih čula, na&scaron;ih subjektivnih sposobnosti, specifične igre svetlosti &ndash; to se ne dovodi u pitanje &ndash; već da smo u stanju da bojama baratamo samo zahvaljujući tome &scaron;to imamo jezik. Boje su učinak jezičkih igara. A ako se stvar postavi na takav način, onda se u pitanje dovode ne samo svet koji poznajemo na jedan način, kao objektivnu strukturu, kao ono &scaron;to postoji &scaron;ta god mi da radimo ili ne radimo, već se izvan ravnoteže dovodi i logika na kojoj taj svet počiva.</span></p>