POSLEDNJA PRIČA

<p>Ima i knjiga koje donose bol rastanka, ima i pisaca koji su odlazeći umeli da napi&scaron;u reči od kojih trne život i podilazi jeza nepostojanja, a opet se ne mogu ispustiti iz ruku. Iz bolnice je Pavić pisao svoje poslednje redove i krijumčario stihove kao da je znao da dok pi&scaron;e ima života. Tako je nastala Poslednja priča koja do sada nije objavljena, a koju će svako ko je voleo i ko oseća da život ima i ne&scaron;to beskrajno i ne&scaron;to konačno u sebi poželeti da pročita. Uz priče koje prethode Poslednjoj priči, a ničega nema posle nje, valja pričitati takođe Drugo telo i Ve&scaron;tački mladež. Pavićeva pozna proza i poslednji napisani redovi oblikuju jedan potresan književni lik. Ko tome može odoleti? Voleo bi onaj ko je uredio Pavićeve knjige i rasporedio priče da može velikom piscu ne&scaron;to da kaže o Poslednjoj priči. Čitaoci Pavićeve proze imaju pravo i na malu neskromnost, Pavić im je i to obezbedio.</p>