ULIKS

<p>Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu u periodu od 1914. do 1921. godine, roman Uliks postao je ne samo kruna Džojsove asketski dosledne umetničke misije, već i jedan od najznačajnijih romana u istoriji pisane reči. Krajnje svedena i jednostavna fabula ovog dela obuhvata život tri glavna lika u toku jednog jedinog dana, 16. juna 1904. godine, u Dablinu. No ispod povr&scaron;inskog sloja radnje &ndash; satkanog mahom od trivijalnih sitnica koje prelomljene kroz svest junaka dobijaju neslućeno veliki značaj &ndash; krije se nesagledivo obilje nivoa kazivanja i značenja. Najznačajniji i najrasko&scaron;niji među tim nivoima verovatno je onaj koji je sagrađen kroz preplitanje, paralelizme i kontraste sa Homerovom Odisejom. Džojsov Odisej, Leopold Blum, daleko je od Homerovog junaka isto onoliko koliko su dablinske zagu&scaron;ljive krčme i javne kuće daleko od uzvi&scaron;enog helenskog sveta. Džojsova dekonstrukcija mita odvija se na beskompromisan i umetnički plodan način: svaka od Blumovih mahom banalnih dogodov&scaron;tina ima svoj pandan u nekoj od veličanstvenih Odisejevih avantura, i time Džojs ubedljivo pokazuje u &scaron;ta je mit pretvoren u savremenom svetu. Nema vi&scaron;e heroja, nema vi&scaron;e podviga koji pomeraju granice čovekovih sposobnosti i dosega njegovog saznanja. Ipak, ono &ldquo;da&rdquo; na kraju čuvenog monologa Moli Blum kojim se roman zavr&scaron;ava, ne mora značiti tek rezignirano mirenje s užasom praznine, već možda i radosno prihvatanje života koji, iako li&scaron;en mitske uzvi&scaron;enosti, nije ostao li&scaron;en svakog smisla. Stari mitovi su mrtvi &ndash; valja izmi&scaron;ljati nove. Džejmsu Džojsu je to u Uliksu mnogostruko po&scaron;lo za rukom: uostalom, stvorio je roman koji je i sam prerastao u mit, trajno otvoren za nova čitanja i tumačenja.</p>